Лучи Надежди – Ирина
Луч наде
Истина је, верујем у судбину,
Но, не толико слепо, заиста.
Упуштам се са њом у борбу,
И углавном њена је победа.
Сигурно је, у свакој жени живи
Товар велик неостварених жеља;
Огањ љубави и туга успомена,
И жеђ животна вечно неувела.
Кажу, с правом, душа не стари,
Пориве заувек има младалачке.
И ЛУЧ НАДЕ ту и тамо тиња,
И у вртлог нас баца наглавачке.
Септембар 1993.
Препев на србски језик: Веселинка Стојковић
Луч надежды
Лучи Надежды
Я, правда, верую в судьбу,
Хоть, ты поверь мне, не настолько слепо.
Вступив с собой в неравную борьбу,
Я понимаю, как это нелепо.
Наверно, в каждой женщине живёт
Мечта несбывшихся желаний;
Огонь любви и грусть воспоминаний,
И жажда жизни всё зовёт вперёд.
Что говорить, душа ведь не стареет,
А остаётся странно молодой.
И ЛУЧ НАДЕЖДЫ где-то слабо тлеет,
И в омут нас бросает с головой!
Сентябрь 1993г.
http://www.stihi.ru/2010/07/01/7595
Фотографија: Веселинка Стојковић